Stočarstvo predstavlja jednu od dve osnovne grane poljoprivrede. Ono se bavi uzgojem domaćih životinja u svrhu dobijanja sirovina i proizvoda za ljudsku upotrebu (za ishranu, dobijanje materijala za odeću, obuću i slično). Stočarstvo u užem smislu podrazumeva uzgoj svinja, ovaca, koza i goveda. Akcenat se uvek stavlja na uzgoj svinja, jer su one najzastupljenije na našim prostorima. Međutim, značaj drugih domaćih životinja ne bi smeo da se zanemari.
Govedarstvo obuhvata uzgoj goveda, bikova i jakova. Domaće govedo je pripitomljen potomak divljeg goveda. To je vrsta visine od 120 do 150 cm i težine 600 do 800 kg.
Bik je odrasli nekastrirani mužjak goveda iz roda prava goveda. Кastrirani mužjak naziva se vo. Bikovi imaju deblje kosti, veća stopala, veoma mišićav vrat i veliku, koščatu glavu sa zaštitnim brazdama preko očiju. Ove karakteristike pomažu bikovima u borbi za dominaciju nad stadom. Dlaka im je najčešće kraća na telu, a duža na vratu i glavi. Bikovi su su zbog dodatnih mišića i kostiju često mnogo teži od ženke.
Jak je vrsta krupnog goveda koja može, uključujući grbu na leđima, da dostigne visinu od 1,8 m, a težinu od 1000 kg. Telo mu je pokriveno dugom, gustom dlakom, koja viseći resasto sa boka seže do članaka. Međutim, ova vrsta nije zastupljena na našim prostorima.
Goveda, od svih domaćih životinja, pružaju najobimnije i najrazličitije koristi. Zbog ovih karakteristika govedarstvo predstavlja jednu od važnijih grana stočarstva. Govedarstvo bi trebalo da omogući zadovoljenje potreba stanovništva u mleku, mlečnim proizvodima i mesu. Ono takođe može da obezbedi prehrambenoj industriji i industriji kože izvesne viškove pri izvozu.
U današnje vreme postoji više od 1,3 milijarda pripitomljenih goveda. Krave predstavljaju simbol snage i života, zbog čega su u nekim religijama svete životinje. Međutim, kao i svaka druga delatnost, uzgoj krava zahteva određena ulaganja i odgovornosti.
Na uzgoj krava i njihovu proizvodnju mleka utiču klimatski faktori. Ukoliko je temperatura ispod 5 stepeni, vrlo je moguće da će imati sve manje mleka. Ako govorimo o temperaturi preko 30 stepeni, krave tada uzimaju sve manje hrane i za posledicu proizvode manje mleka.
Ukoliko govorimo o štalama, neophodno je da budu dovoljno prostrane i redovno održavanje. Slamu treba koristiti kao prostirku, a seno za ishranu. Slama predstavlja osušene stabljike žitarica, dok je seno osušena detelina, lucerka ili popino prase na suncu i vazduhu. Sama priprema sena je složena i zahteva vreme, a postupak se skraćuje korišćenjem mašina poput uvijača bala ili rasturača sena. Pored sena, u ishrani goveda koriste se i kukuruz, mekinje, zob, seno, kukuruzovina, detelina, ovas i slično.
Još jedna prednost jeste ta što se volovi mogu koristiti za vuču plugova i drugih poljoprivrednih mašina, dok se stajsko đubrivo može koristiti za đubrenje njiva.
S obzirom da govorimo o velikim životinjama koje pružaju još veće koristi, trebalo bi da imamo u vidu njihovu ulogu i značaj u našoj privredi.