Menu Close

Setva pšenice

U našim uslovima, optimalan rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra. Kako bi se ovaj rok ispoštovao, nicetreba obratiti pažnju i na preduseve koji će što ranije osloboditi parcelu kako bi se na vreme počelo sa neophodnim pripremama od kojih između ostalog zavisi i količina prinosa.

Priprema zemljišta za setvu pšenice

Priprema zemljišta za setvu pšenice se obavlja u jesen posle skidanja preduseva. Kod nas se kao predusev najčešće koristi suncokret. Priprema zemljišta za setvu se odvija u dve faze: osnovnu i predsetvenu. Osnovna obrada se najčešće obavlja teškim tanjiračama, mada postoje i kombinovana oruđa koja obavljaju i finalnu pripremu za setvu. Predsetvenom pripremom obezbeđuje se rastresit površinski sloj zemljišta koji prekriva seme i smanjuje otpor klici pri nicanju, kao i umereno zbijeni sloj na koji se seme polaže, koji obezbeđuje dobar kontakt između semena i zemljišnih čestica i omogućava duže zadržavanje vlage.

Uslovi za postizanje visokih prinosa

Svaki poljoprivrednik želi da ima visoke prinose, a da bi  to postigao potrebno je da se uloži dosta vremena, truda ali i novca. Za postizanje visokih prinosa, trebalo bi da se ispune i određeni uslovi. Kao što smo rekli, predsetvena obrada zemljišta igra veliku ulogu u tome. Pored nje, važno  je izvršiti zaoravanje NPK đubriva, poštovati setvenu normu za svaku sortu, vršiti setvu u optimalnom roku, deklarisanim semenom. Sorta pšenice treba da je visokorodna, da daje stabilan prinos, da je visokokvalitetna i otporna prema poleganju, izmrzavanju, visokim temperaturama, susi i bolestima. Dubina setve bi trebalo da bude od 4 cm do 6 cm. Nakon setve, u proleće je obavezno odraditi prihranu azotnim đubrivima i sve vreme negovati useve ( štititi od korova, štetočina, bolesti…).

Setva pšenice

Setva pšenice se obavlja traktorima ( npr. Zetor traktori) za koje se prikači sejalica. Kako bi se došlo do optimalnog broja biljaka, bitno je odrediti potrebnu količinu semena za setvu. Ukoliko se poseje premalo, to je pre svega neekonomično jer su prinosi time manji, takođe, veliki razmak je pogodan za širenje korova ali i za štetno dejstvo atmosferskih uticaja. S druge strane, ako se poseje veća količina biljaka to će nepovoljno uticati na njihov rast i razvoj, čime će is am kvalitet pšenice opasti. Za visokorodne sorte koje su otporne na poleganje  i koje se slabo bokore, treba obezbediti na 1 m2 600-700 klasova, što se postiže setom 600-700 klijavih zrna po m2. Za visokorodne sorte koje se dobro bokore i koje su srednje otporne na poleganje broj klasova treba da ide 600-700 što se postiže setvom od 600 do 650 klijavih zrna na m2. Za visokorodne sorte koje su srednje otporne na poleganje sa jakim bokorenjem i veoma otporne na zimu, broj klasova bi trebalo da se kreće između 600 i 700 po m2, a postiže se setvom od 500 do 550 klijavih zrna na m2. Prilikom setve treba voditi računa i o dubini. Na laksim i suvim zemljistima pšenica se seje dublje, a na tezim i vlaznim plice.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *