Trošite previše peleta svake zime i pitate se gde grešite? Ili možda razmišljate o prelasku na pelet, ali vas brine koliko ćete zapravo potrošiti? Ta pitanja ne muče samo vas. Mnogi se godinama oslanjaju na neproverene procene, tuđa iskustva i “odokativne” kalkulacije, koje često vode do frustracija i nepotrebnih troškova.
Dobra vest je da potrošnja peleta može da se izračuna precizno. Ne morate nagađati, ni naslepo kupovati zalihe koje vam možda neće ni zatrebati. Potrebno je samo da uzmete u obzir nekoliko ključnih faktora: površinu prostora, stepen izolacije, tip grejnog sistema i prosečne spoljašnje temperature. Kada znate kako da spojite te podatke, možete tačno predvideti koliko peleta vam treba i kako da sezonu grejanja prođete bez viškova, manjkova i nervoze.
Prodaja peleta: Kako da znate koliko vam peleta zapravo treba za sezonu
Da biste precizno procenili količinu peleta potrebnu za grejnu sezonu, najpre uzmite u obzir površinu prostora koji grejete. Za dobro izolovan prostor, prosečna potrošnja iznosi otprilike 0,5 do 0,6 tona peleta po 10 kvadratnih metara. To znači da za stan od 60 kvadrata možete očekivati potrošnju između 3 i 3,5 tone po sezoni, ako želite stabilnu temperaturu tokom cele zime. U prostorima sa slabijom izolacijom ili višim plafonima ta količina može porasti i do 4 tone.
Osim kvadrature, važnu ulogu igra i tip grejnog uređaja – peći koje greju direktno prostor obično troše manje, dok kotlovi koji zagrevaju ceo sistem centralnog grejanja imaju veću potrošnju. Takođe, na potrošnju utiče i klima u vašem regionu: hladnije zime zahtevaju više peleta. Ako ste tek prešli na ovaj tip ogreva, savet je da za prvu sezonu kupite 10 do 15 odsto više nego što procenite, kako biste izbegli neprijatna iznenađenja kada temperature padnu ispod nule.
Koji faktori najviše utiču na potrošnju – nije sve do kvadrature
Kvadratura prostora jeste važna, ali nije presudna kada je reč o potrošnji peleta. Mnogo veći uticaj imaju kvalitet izolacije, starost objekta, broj i vrsta prozora, visina plafona, pa čak i raspored prostorija. Dva stana iste površine mogu imati potpuno različite potrebe za ogrevom ako jedan ima dobru termoizolaciju i PVC stolariju, a drugi stara drvena okna i zidove bez fasade.
Na potrošnju značajno utiče i režim grejanja: ako volite da vam uvek bude toplo ili ostavljate sistem da radi neprekidno, trošićete znatno više nego neko ko greje selektivno ili koristi programiranje. Još jedan čest, a potcenjen faktor, jeste lokacija: vetroviti krajevi i hladniji regioni zahtevaće više energije da bi se održala ista temperatura. Zbog svega toga, kvadratura je samo polazna tačka – stvarna potrošnja zavisi od mnoštva detalja koje ne treba zanemariti.
Kako se računa optimalna količina u zavisnosti od izolacije i klime
Za precizno planiranje zaliha peleta, morate uzeti u obzir kvalitet izolacije vašeg doma i klimatske uslove u mestu gde živite. Dobro izolovan objekat umerenog klimatskog područja troši oko 70 do 100 kilograma peleta po kvadratnom metru godišnje. U praksi, to znači da kuća od 100 kvadrata sa savremenom izolacijom može sezonu pregurati sa 7 do 10 tona peleta. Međutim, ukoliko živite u hladnijem regionu ili vam izolacija nije na zavidnom nivou, ta količina se može povećati i do 50 odsto.
Za objekte bez termo fasade, sa starom stolarijom i lošom energetskom efikasnošću, potrebno je računati i do 150 kilograma po kvadratu godišnje. Isto važi i za kuće koje su izložene vetru ili se nalaze u brdskim krajevima sa oštrijim zimama. Ako ne znate tačno kakva je izolacija vašeg objekta, savetuje se da krenete sa konzervativnijom procenom – bolje je imati nešto više nego ostati bez goriva usred januara. Optimalna količina se ne računa napamet već na osnovu konkretnih uslova koje vaš dom diktira.
Primeri iz prakse: potrošnja u stanu, kući, vikendici
U praksi prodaja peleta i njegova potrošnja se značajno razlikuje u zavisnosti od tipa objekta i načina korišćenja. Na primer, stan od 60 kvadrata u zgradi sa stanovima iznad i ispod, koji je dobro izolovan i umerenog gubitka toplote, potroši u proseku između 1,5 i 2 tone peleta po sezoni. Ako se koristi peć sa termostatom, potrošnja se dodatno optimizuje jer uređaj sagoreva samo koliko je potrebno da održi zadatu temperaturu.
Kod porodične kuće od 120 kvadrata, potrošnja zavisi od više faktora: ako kuća ima dobru fasadu i PVC stolariju, sezonska potrošnja može biti oko 4 do 5 tona. Međutim, u starijim kućama bez adekvatne izolacije, ta brojka lako raste na 6, pa i više od 7 tona. Vikendice, koje se ne greju konstantno već povremeno, imaju značajno manju ukupnu potrošnju – najčešće između 500 kg i 1,5 tona godišnje, u zavisnosti od toga koliko se često boravi u njima i koliko brzo treba zagrejati prostor. Ovi primeri pokazuju da nema univerzalnog pravila, sve zavisi od navika, izolacije i same funkcije prostora.